Т Е С Л А

"Оно што највише успорава људско кретање је незнање"

                                                                                     Никола Тесла

Никола Тесла, најзначајнији српски научник рођен је тачно у поноћ између 10. и 11. јула 1856. године у селу Смиљан, у Лици, у данашњој Хрватској.

Умро је у 87. години живота, 7. јануара 1943. године, у хотелу „Њујоркер“ у Њујорку, где је провео велики део свог живота.

Његови најзначајнији проналасци су полифазни систем, обртно магнетно поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор.

Открио је и један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао значајан допринос у преносу и модулацији радио сигнала, а запажен му је и рад у области рентгенских зрака.

Његов систем наизменичне струје омогућио је знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроелектране на Нијагариним водопадима.

Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега је 112 у области електротехнике.

Никола Тесла је једини Србин по коме је названа једна међународна мерна јединица. То се догодило 27. јуна 1956. године, поводом обележавања стогодишњице рођења великог научника, када је, у Минхену, Међународна електротехничка комисија одлучила да уведе јединицу Тесла (Т), за магнетни флукс.

У свету филма постоји награда која је добила име по Никли Тесли, која се додељује људима који су постигли изузетне резултате на пољу филмске технике. До сада су ову награду примили Џери Луис, Џејмс Камерон, Џорџ Лукас, Стен Винстон...

Одлуком Владе Републике Србије, која је донета 2010. године, дан рођења Николе Тесле, 10. јул проглашен је Даном науке у Србији, а чине се напори како би овај дан био пороглашен и за светски Дан науке (који се обележава 10.новембра).

Чини ми се да је ово онај минимум података о нашем, светски познатом и признатом, научнику коју би у овој земљи требало да знају сви. Из простог разлога јер мислим да, бар, толико дугујемо Николи Тесли.

А они који живе у источном делу Србије ван Београда, који се назива Тимочка Крајина, или још прецизније Неготинска Крајина, свим овим подацима треба да додају још један, на који, посебно, треба да буду поносни. А то је чињеница да је пионир електрификације Србије, Ђорђе Станојевић (1856-1921) поштовалац Теслиног дела и његов следбеник (са којим се Тесла сусрео приликом своје једине посете Србији, јуна 1892. године) рођен у Неготину.

Међутим, како такав један податак прија, он треба и да обавезује. Поготову што се и Неготин, ове године, нашао међу десет дестинација, које су уцртане на карти која открива путеве Николе Тесле и Ђорђа Станојевића. Као и да ће (бар како сам ја разумео неке штуре најаве) и Неготин бити један од градова где ће се, на посебан начин, обележити национални Дан науке, 10. јул, који ће се ове године, под називом "Теслин дан", одржати широм Србије.

Но, како то обично код нас бива, неки људи који би требало да раде на овоме, у циљу популаризације личности које су за поштовање и дивљење, недопустивом површношћу чине управо супротно. Тако је и у већ поментим "Путевима Тесле и Станојевића", као дестинација под редним бројем 37, на мапи означен и Неготин. А кад се кликне на тај део мапе, оне који имају мало више информација дочека разочарење. Јер, се испод великог наслова Електродистрибуција Неготин и ХЕ "Ђердап" налази неколико податка у вези са Спомен собом чувеном Неготинцу Ђорђу Станојевићу, која је смештена у згради неготинске Електродистрибуције, на тргу који носи име овог пионира електрификације у Србији, али и неколико "општих места" која показују и елементарно незнање оних који су такве податке поставили на Интернет.

Пошто је, осим оног класичног: "Неготин су обележили (поред Ђорђа Станојевића) још Хајдук Вељко, један од наших најпознатијих композитора - Стеван Стојановић Мокрањац, пивнице-јединствени подруми вина, али и Хидроелектрана Ђердап на дунаву, невероватна грађевина, пета по величини у свету". Има ту истине, али...

Јако је битно да се та "невероватна грађевина, пета по величини у свету" налази код Кладова, а да је ова код Неготина, ипак, хидроенергетски објекат који има много мању инсталисану снагу од поменуте електране и да се зове ХЕ "Ђердап 2". И то нису никакви тајни подаци, јер се налазе на сајту ПД ХЕ "Ђердап". Само их треба прочитати.

А пошто се показало да чак и овако транспарентни подаци могу некоме, коме је то посао,

бити поприлична загонетка, како онда очекивати да тај неко ради на популаризацији оного што се, како изгледа, у Србији мање зна? А то је да управо на низводној дунавској хидроелектрани, већ осам година, хол Додатне електране краси Теслин трансформатор. Ову реплику чувеног Теслиног високофреквентног трансформатора урадила је група стручњака запослених на ХЕ "Ђердап 2". А "пуштање у рад" Теслиног трансформатора обављено је, 2006. године, чиме су на овој електрани хтели да дају свој допринос у обележавању јубилеја - 150 година Теслиног рођења. Посебна занимљивост је у томе што је овај високофреквентни Теслин трафо урађен, као реплика оног који се налази у Музеју Николе Тесле у Београду, као и да, осим ова два (бар колико је познато писцу ових редова), у нашем ширем окружењу овакав уређај постоји још једино у Смиљану, родном месту Николе Тесле. 

И управо то је тачка пресека на траси коју је неко назвао "Путевима Тесле и Станојевића". Јер се, на само 10 километара од места рођења Ђорђа Станојевића налази Теслин трансформатор. То је оно што би, модерним политичким речником неко назвао - компаративна предност. А за незнање нема оправдања. Јер, како је рекао Тесла : "Оно што највише успорава људско кретање је незнање".