МОКРАЊАЦ У РОГЉЕВУ

Као што су многи (поготову они који имају дуже памћење) претпоставили, чудо се није догодило, или, прецизније речено - неће доготити. Односно, ни ови, педесети по реду, "Мокрањчеви дани" неће понудити ништа епохално. Мада је, у претходним годинама, тако нешто, помпезно наговештавано. 

Међутим, имам утисак да се неко упорно труди да ова значајна манифестација, ни за живу главу, не прескочи тај плот локализма, односно да, упркос чињеници да са републичког нивоа стижу неке паре за њено одржавање, неко не жели да њен значај изађе из авлије Мокрањчеве родне куће. Као и да тај "неко" седи управо у институцијама које би требало да раде нешто сасвим супротно. Али, да је то немогуће збогог политичког концепта који се упорно труди да покаже и докаже да је Србија Београд, а да Србија ван Београда, чак и ако постоји, постоји само у траговима. 

Наравно, било би немогуће да овако нешто буде реализовано само у Београду. Због чега је, претпостављам, сасвим логично да и у Неготину постоје "сарадници" за реализацију овакве идеје. Чији је коначни циљ да Мокрањчњви дани постану још једна од престоничких манифестација. Пошто, како ми се чини, има много оних којима је напорно да сваке године преваљују тако дуг пут, долазећи у ову забит на истоку Србије, те да би много једноставније било да она буде у неком од београдских дворишта. До тада би било потребно да "ови горе" докажу "онима доле" да су неспособни да организују једну овакву манифестацију.
А то није тешко. 

За почетак, могли би да их оптуже за расипништво због дужине трајања Фестивала, имајући у виду да, истини за вољу, нема никакве потребе да манифестација оваквог типа траје "као гладна година". Јер је чак и врапцима на грани јасно да она треба да има само три "јака" и неколико пратећих програма, у духу овог Фестивала, који би били смештени у три дана и - крај. А људи са искуством, који живе на овим просторима (намерно не употребљавам термин: мудри), давно су већ закључили: "Сваког госта, три дана доста!". Дакле - три дана. Све остало је вишак, који би требало употребити за стварање неких трајних културних вредности, које ће остати за будућа поколења. А то свакако нису иће и пиће, по систему: "...ал се некад добро јело...".
Колико се ја сећам, још пре пет година, престављен је концепт "Са Мокрањцем у свет", од кога, по свему судећи није било ништа. Или ја нисам добро обавештен!? Такође, током ове минуле (ко зна које по реду) "петољетке", било је предвиђено да о нашем знаменитом суграђанину буде снимљен и играни филм, који би, као трајна материјална (али духовна и културна) вредност остао поколењима у знак сећања на првих педесет година Фестивала у част великог Мокрањца. На ову тему (ако се не варам!?) отишло се и "корак даље" па су чак потписани и неки уговори. Које сад више нико и не помиње. 

Судећи према представљеном програму овогодишњих, јубиларних, "Мокрањчевих дана", једина трајна материјална вредност која ће остати (уколико у ову категорију не желимо да уврстимо и фељтон "Стеван Стојановић Мокрањац", аутора др Бранке Радовић, или програм "Сећања и омажи - 50 година трајања", чији је модератор мр Александра Паладин) је монографија "Педесет година Мокрањчевих дана" (аутор музиколог професор др Соња Маринковић, а издавач  Дом културе "Стеван Мокрањац"), чија би промоција требало да буде одржана на Малој сцени биоскопа "Крајина", у понедељак, 14. септембра.
Међутим, по мом скромном мишљењу, ова монографија је требало да угледа светло дана тек наредне године (ако ја добро читам!) пошто се ради о "педесет година", што значи да монографија треба да обухвати и овај, јубиларни, Фестивал.
Истине ради, треба напоменути да ће ове године, на самом крају Мокрањчевих дана, бити представљена још једна монографија ("Мокрањчева кућа у Неготину", у издању Музеја Крајине), али, ни она неће надокнадити "празнину" јубиларних свечаности имајући у виду да је такво једно издање могло да буде штампано било када у ових педесет година.
Чини ми се да сам се у неком од ранијих текстова на тему Мокрањац и "Мокрањчеви дани" (на овом истом месту) већ бавио феноменом званим "представник Министарства културе" (уз неки додатак или не у зависности од тога шта је још било стрпано у ово Министрство). Овогодишњи пун назив је "представник Министарства културе и информисања" и стоји тамо где би требало да стоји пуно име и презиме актуелног министра Ивана Тасовца. Односно у програму "Мокрањчевих дана" за петак, 11. септембар, на дан отварања Фестивала. Јер се поставља питање ко (ако не министар културе) треба да "отвори" овогодишњи, педесети, Фестивал? Или ће и ове године из Министарства културе и на тај начин бити послата јасна порука да министар има преча посла, односно да су "Мокрањчеви дани" (ма били они и јубиларни) битни само нама Неготинцима.
У сваком случају, мени је несхватљиво да у званичном програму овогодишњих, педесетих по реду, "Мокрањчевих дана" на овом месту не стоји нечије конкретно име. Макар то био и неки портир у Министарству. Овако, имам утисак да је неко из организације ове музичке светковине, поново, заборавио да Министарство обавести да се (и ове године) као и сваке, у исто време, организују "Мокрањчеви дани".

А управо овогодишњи, јубиларни "Мокрањчеви дани" носе са собом и једну велику промену. Која се односи на већ традиционални програм који се под називом "Нити традиције" већ девет година организовао у Мокрању, селу из кога води порекло породица великог композитора и диригента. И уместо да се на томе истраје, у духу назива овог програма који је према мишљењу и стручне и лаичке јавности током свих ових година био у самом врху "Мокрањчевих дана", неко је одлучио да се више не иде у Мокрање, већ неколико километара даље - у Рогљево.
При томе, нико није дао адекватно и јасно тумачење због чега се то ради. Као што нико није (бар колико је мени познато) о томе обавестио представнике села Мокрања.
Стиче се утисак да је и оваква једна, на брзину донета одлука, резултат нечијег личног става и жеље да се "прекине са прошлошћу", без обзира што се на тај начин (и формално) бришу "нити традиције". А да и не говоримо о томе да оваква одлука може имати и неке друге последице. О којима, по свему судећи, нико није размишљао. Јер, све одлуке које се доносе у некој мултиетничкој средини, каква је ова наша, могу бити посматране и кроз ту призму, због чега је потребно да се код њиховог доношења веома много води рачуна о осетљивости теме. Поготову што има многих који би овакву једну одлуку (као и многе друге) могли да гледају кроз црно-беле наочаре. А кроз њих се види само то да се програм "Нити традиције" више не одржава у једном "влашком", али се сад организује (мада не под тим називом) у једном "српском" селу.
А можда је све ово и генерална проба? У складу са "теоријом завере" с почетка овог текста. Јер, ако Мокрањац може у Рогљево, уместо у Мокрање, зашто "Мокрањчеви дани" не би могли да буду  у Београду, уместо у Неготину?