Водопад Бигар (Фото: Ж. Р. Драгишић) |
Није ми јасно због чега ова Влада ништа не може (из прве) да уради како треба!? Као што је то и у овом случају. Тако, уколико будемо желели да ова Уредба има своју пуну правну потку, биће неопходно да она, у најскорије време, буде исправљена.
Јер, судећи по информацијама којима ја располажем, географске одреднице које су коришћене у овој уредби не одговарају чињеничном стању. А све је могло много другачије да се неко у Влади сетио старе народне изреке (намерно не користим израз мудрост, јер се ради о "народном искуству"), која каже: "Карту читај и сељака питај". Дакле, када је неко решио да ово подручје стави под одређеном заштитом, требало је да се, најпре, распита о томе који су географски појмови у питању. Тако се не би десило да Влада у својој Уредби овај део Србије који је прогласила Спомеником природе назове погрешним именом. Односно, да име једног водопада буде употребљено за име читавог краја, односно "Долина потока Бигар".
Водопад Бигар (Фото: Ж. Р. Драгишић) |
Водопад Бигар (Фото: Радица Драгишић) |
Ипак, треба имати на уму да највеће заслуге због којих се неко, уопште, и сетио овог дела југоисточне Србије припадају водопаду Бигар који се (у свој својој лепоти), налази на потоку Буковски до, на магистралном путу Књажевац - Пирот, неколико километара од места Кална.
Водопад је висок око 35 метара а лоциран је на месту где се поток Буковски до улива у Стањинску реку.
Водопад Бигар је добио име по врсти порозног камена (бигра), од кога је сачињена стена преко које се вода слива. Узводно од водопада Бигар налази се неколико мањих водопада као и неколико мањих језера, но овај део је слабије приступачан па и мање познат. Иста је судбина и остатака манастира Светог Онуфрија, из 13. века.
Пре неколико година, код водопада Бигар постављене су клупе и столови са надстрешницама о чему сам писао на овом истом месту у једном од својих ранијих текстова.
Нема коментара:
Постави коментар