Р И К В Е Р Ц

"У Србији је од 1. јануара 2011. године повећана акциза на гориво. Повећање износи 4,8 динара на литар бензина "европремијум", 6,6 динара на литар "евродизела", 4,6 динара на литар "дизела Д2" и само 30 пара на литар безоловног бензина "БМБ 95". Иначе, акциза на моторне бензине је 45 динара по литру, на евро безоловни моторни бензине (БМБ) 98 и евро премијум БМБ 95 износи 49,5 динара по литру, док је акциза на дизел и евродизел 35, односно,  37 динара по литру."

Мислим да је јако мали број људии у Србији ван Београда, као и у самом Београду, који нису већ "регистровали" информацију с почетка текста. Утолико пре, јер се ради о једној од оних вести које на, најдиректнији начин, "задиру" у наше џепове. Посебно, ако се има у виду да је Влада пре Нове године најављивала либерализацију нашег нафтног тржишта, што су многи протумачили као најаву појефтињења горива. Али, авај! Народ је 1. јануара, уместо појефтињења добио поскупљење. Поскупљење као и многа до сада, рећи ће неко. Вест у хедовима електронских медија, или насловних страница новина за један дан, рећи ће други. Међутим, десило се чудо! Умешала се Европска Унија. "Да заштити нас, јадне, потрошаче у Србији", пренели су поново многи медији. И то у тренутку када је популарност ЕУ у овој земљи почеола да опада. Не кажем да то има неке директне везе, али просто наводим податак. Да се зна. И тако, ови из ЕУ одмах су почели да лармају и прете. Наводно, угрозили смо Споразум о стабилизацији и придруживању. Није, ваљда, тако озбиљно? Изгледа да јесте, јер они тврде да сада имамо "дискриминаторске" акцизе и да то не може! Наравно, да се не заваравамо. Није њима у ЕУ стало да заштите нас потрошаче, па им је важно да ли ћемо више или мање плаћати гориво. Њих интересују ови њихови, који треба да нам продају њихово гориво. Дакле, ту су нам се поклопили интереси. И зато нас бране. И наравно показују да мора да се зна ред. Ко коси, ко воду носи. Није то ни тако мало. Једино што није добро је да нам неко други "уводи ред". Али, ухватили смо се у коло и у току је "игранка без престанка".

Међутим, не дају се ни ови наши "органи".

"Ко ради тај и греши",  рекла је председница републичког парламента Славица Ђукић Дејановић, правдајући направљену "грешку" у вези са акцизама. На сву срећу по овај народ, они тако мало раде, тако да ће им и грешке бити минималне. А ову ће морати да исправе! Ако се, уопште, ради о томе.  Јер имам невероватан утисак да су се између нас и ЕУ испречиле неколике непремостиве препреке. И за дивно чудо, све се налазе у Србији ван Београда. Просто да човек не поверује, имајући у виду да је центар свих моћи у овој држави управо у Београду. Али, увек има изузетака. Тако је и у овом случају, камен спотицања између нас и моћне ЕУ, у једној невеликој војвођанској општини која се зове Житиште. Тачније, могуће је да је наш однос са ЕУ доведен је у питање (иако то невероватно звучи), због једне фирме из ове општине. Е та фирма која се зове "Агрожив" , након многих перипетија изазваних чувеним српским приватизацијама, нашла се у стечају. А онда, као у бајци, појављује се принц на белом коњу, који се зове Душан Бајатовић, који је осим што је високи војвођански функционер СПС (неки кажу и војвођански Ивица Дачић) и генерални директор "Србијагаса", фирме, која је, крајем прошле године купила несрећни "Агрожив". Јесте да нико нема појма шта ће "Србијагасу" једна таква фирма, али имајући у виду да су, на сличан начин, већ купљене неке српске фирме, биће да је у питању "виши друштвени интерес". И то није све. Јер, ако је веровати написима из наше штампе, након ове приватизације, седиште фирме "Агрожив" је из Панчева враћено у Житиште. А то није мала ствар. Поготову за локалну самоуправу.

Е сада на ред долази оно главно. За оне којима пажња још није попустила, то значи повратак на почетак приче. Повратак на спорне акцизе. За које нас из ЕУ оптужују да су дискриминаторске. На основу иступа у медијима претходних дана, оних малобројних представника владајућих странака и вршиоца власти који се не налазе у неком од европских скијашких центара, могли смо и да сазнамо да је иницијатор идеје о таквим, "дискриминаторских", акцизама била Социјалистичка партија Србије. Или прецизније речено, посланичка група ове странке. Или, најпрецизније, посланик СПС у републичком парламенту који се зове Зоран Касаловић. Он, коме је изборна база управо општина   Житиште, као већ наречени камен спотицања између нас и ЕУ, предложио је амандман о "дискриминаторским" акцизама. И гле чуда! Никоме ту ништа није било спорно. Сви из Коалиције су, уредно, гласали. Зашто би неко морао да размишља о исправности амандмана који подноси неко из редова "коалиционих партнера". "Дискриминацију" нису приметили ни они из редова опозиције којима је задатак да власт "чекају" иза ћошка, како би их ухватили у раскораку. Мртво море. Све док из ЕУ није стигао абер. Овога пута тај "глас разума" био је мало узнемирен, љутит.
И поред тога што се код нас обично каже да "урађеном послу мане нема", изгледа да то, овог пута, неће бити случај. Јер смо, по свему судећи, много наљутили ове у ЕУ.  Па ћемо морати мало у рикверц. Не буквално ми сви. Него ови наши представници у републичком парламенту. Мораће да "поправе" своју одлуку. А то би могло да значи да ћемо се и ми потрошачи, као колатерална штета, малко очешати. Што би значило да ће акцизе бити снижене. Ако се, поново, не појави неки нови камен?

Бијело дугме са овим нема никакве везе!