ПРОМАШЕНА ИНВЕСТИЦИЈА

Фонтана у Неготину,
април 2015. године

Претпостављам да се, они са мало више животног искуства (да не кажем, они старији), сећају термина "промашена инвестиција", који је настао у периоду "самоуправног социјалистичког система" (ССС), који је означавао када је улагање новца било "бацање пара". Односно, да није могуће, експлоатацијом "тог, нечег" вратити уложени новац, или да "то, нешто", није било функционално, односно да није заживело. При чему се, углавном, није, нарочито, инсистирало ко је и на који начин одлучио да се "то, нешто", уопште и гради. Данас, бар како се мени чини, "промашених инвестиција", готово да и нема. Али, нисмо се то ми "поправили". Већ, напросто, нема никаквих инвестиција. Изузетака, наравно, има. А ради се, углавном, о такозваним "непроизводним" инвестицијама, односно, "инфраструктурним пројектима", који имају за циљ да улепшају наше животно окружење. Таквих "пројеката" је, уназад неколико година, било у свим српским варошима, па у томе изузетак није ни Неготин.

Наша варош има чак неколико таквих "декоративних" инвестиција, али су две баш посебне. Поред чувеног Парка "Цвећара" коме сам, на овом блогу, посветио неколико текстова, моја омиљена тема била је и неготинска фонтана. Први текст на ову тему написао сам (и објавио на блогу, али и у листу Прес, 3. октобра 2011. године). Мени је било занимљиво да тај текст, ових дана, прочитам поново. Зато сам се одлучио да га, поново, понудим и читаоцима овог блога.

Почетком септембра у центру Неготина пуштена је у рад нова фонтана. Мада би исправније било рећи да је пуштена у рад недовршена фонтана. Или, нова-стара фонтана. И једно и друго и треће је истинита вест. Ако је то, уопште, вест, у време када други градови добијају велелепне аквапаркове. А опет, и није да није…

Фонтана је пуштена у рад уочи “Мокрањчевих дана”, али и уочи некадашњег Дана Неготина, 12. септембра (ослобођење од Немаца, 1944 године). Мада је, након ”увођења демократије”, за Дан ослобођења Неготина проглашен 12. мај (ослобођење од Турака, 1833. године). Претпостављам да је ова игра са датумима и пуштање у рад недовршене фонтане, резултат жала за ”добрим старим временима”, социјалистичког члана владајуће коалиције. Јер они најбоље знају да се, годинама, уочи ”празника над празницима”, 12. септембра, обавезно нешто ”пуштало”. Е сад, пошто нисмо те среће да се у погон пусти нека фабрика, у те сврхе, очигледно, послужила је фонтана. Фонтана, која је, упркос дуготрајним радовима, очигледно, урађена збрда-здола. Јер, за ових двадесетак дана више је “паузирала” него што је радила. А и онда када је радила, њоме се, упркос веку електронике и аутоматике, управљало ручно. Једноставно, радници сиђу у шахту, поред фонтане и, ето Неготинцима радости!  Али и бриге. Јер, пошто радови још увек трају, није могуће подвући црту на рачуну. А ни досадашњи износ није познат.                             Па грађани лицитирају. У "добро обавештеној чаршији" тврди се да је,                               

Неготинска фонтана - април 
2015. године (фото: Ж. Р. Драгишић)

до сада, утрошено близу једанаест милиона. Динара, наравно. У еврима је то много мање. Лицитирање ће потрајати и током зиме, пошто ће фонтана ”радити” још који дан, а онда ће на ”заслужени одмор” до пролећа. Када ће, како је власт саопштила на свом сајту, ”бити отклоњени уочени недостаци”.

Е сад, грађани се питају да ли ће се и ови недостаци отклањати 20 година. Јер, фонтана о којој је реч, иста је она, коју је, пре 20 година, како то кажу данашњи неготински сосијалисти, такође саградила ”социјалистичка власт”. А у тој фонтани је 20 година, уместо воде била земља. А понекад и нешто што је личило на цвеће.

П.С.

Није никаква тајна да сам овај коментар писао за Прес, где је данас и објављен. Али, пошто те коментаре објављујем и на овом блогу (где покушавам да увек нађем одговарајућу илустрацију уз текст), тражио сам адекватну фотографију фонтане (у поприличној архиви, која се накупила током свих ових година колико је ово здање грађено).

Међу многима, пронашао сам и ову коју сам снимио ноћу (након само неколико дана рада),  а која ми је открила још један веома важан недостатак ове фонтане о коме градитељи, очигледно, нису ни размишљали. (Искрен да будем, нисам ни ја, све док нисам мало боље загледао фотографију).

Наиме, на фотографији се лепо види оно што Неготинци (а посебно Неготинке), виђају сваког дана. У питању је врста воде коју пију становници овог дела Србије, а која у себи има огромне количине каменца, који се, након веома кратког периода рада фонтане, наталожио и на њеним слапиштима. Могу само да претпоставим како ће они тек изгледати након неколико година рада (ако фонтана поново не постане жардињера). Наравно, уколико се нешто не предузме да се то спречи. Јер, постоји начин да се одстрани каменац из воде и та инвестиција је много мања од штете коју тај каменац може да нанесе скупоценим "гранитним плочама". Такво нарушавање естетике неће моћи ничим бити ублажено, па ни светлошћу "28 широкопојасних рефлектора".

Фонтана у Неготину,
мај 2012. године

Искрен да будем, пре но што се Неготин уписао у листу градова који имају фонтану, био сам љубоморан на градове који поседују овакав "хидротехнички објекат". За мене је фонтана украс сваког града, што је, вероватно, разлог да сам, овој неготинској, посветио чак неколико текстова. Њоме сам се, поред текста из октобра 2011. године, бавио и 30. априла 2012. године, као и 10. маја исте године. Наравно, без неког значајнијег утицаја на њену функционалност. Напротив. Свако ко је, у ових неколико потоњих година, макар и на кратко боравио у Неготину, могао је, веома брзо, да установи да се по питању "неготинске фонтане" ништа није променило. Односно, да је фонтана постајала све већа руина, а да се број њених "радних дана" све више смањивао. Ако смо, на почетку, могли да бележимо број месеци када је фонтана радила, сада, на годишњем нивоу, више не можемо да говоримо ни о броју дана већ о броју сати.

Али, пошто је очигледно да ово неће бити фонтана каквих има у многим градовима Србије и света (фонтана које "раде" током већег дела године), они који о њој брину, треба бар да поведу рачуна да је она, уједно, и споменик. Дакле, ако немамо воде и ако је у овај објекат беспотребно уложено толико пара (а колико?), а да није могуће да исти буде у примарној функцији, онда треба спречити да се неко, на овај начин, спрда у име "захвалног народа Крајине".