2 0 1 2.

Срећна Нова година!

Крај децембра једне, или почетак јануара наредне године, обично је време када се своде рачуни и сумирају резултати године која је на измаку, или је већ отишла. Праве се анализе, објављују истраживања и прогнозе. По дифолту - што би рекао Председник свих грађана - нађе се ту места и за неког видовњака. Чији је задатак да народу објасни како оно што је било није ништа у поређењу са оним што ће доћи. Али, ако будемо урадили ово или оно, послушали овога или онога, можемо се, ипак, надати да ће нам бити боље него већини јадника на овој нашој планети (који и не слуте шта ће их снаћи!).
Они други "видовњаци", који нам објашњавају период који је за нама, мени су много занимљивији. Имајући у виду да сви они имају исту титулу. Његово височанство - аналитичар. А од уске специјалности, зависи да ли је, уз то, још и политички, социјални, економски, или ини...Колико сам успео да "похватам конце", већина од тих и таквих аналитичара раде у неким институтима или агенцијама. Али, нисам успео да укапирам да ли је аналитика њихов основни посао. Јер, ако је тако, чини ми се да то није довољно. Или, како би се народски рекло, нема ту резултата. Имајући у виду да се, углавном, сви они труде да нам објасне све оно што ми и сами знамо. Што је "видљиво и голим оком". Те, било је ово, те било је оно, те било је овако, те било је онако. Ово је утицало на оно, а оно је утицало на ово. Да је ово било онако, а не овако, онда би нам било овако а не онако. Као да ми не знамо како нам је било!
Ипак, ових дана, стичем утисак да тих аналитичара и њихових анализа има свуда. У свим медијима. Било да су у питању њихове "соло" анализе или анализе одређених истраживања које су, опет, радиле неке агенције, у којима седе неки други аналитичари.
То је и разлог што сам и ја помислио да треба да се позабавим анализом. Убеђен да имам и пуно право на то. Из простог разлога што сам се на овом блогу бавио неким јавним послом. Бележио нека своја размишљања која сам делио са вама који сте то пожелели да прочитате. И да се, са тим мојим мишљењем сложите или не. Јавно, или тајно. Опет, у неком другом тренутку, помислио сам, да немам неког нарочитог разлога за свођење рачуна. Јер, ето, нисам се нешто ни претргао од писања. Мада сам држао неки ритам. У просеку два текста месечно. Мало, рећи ће неки. Било је ту материјала за много више. Премного, рећи ће неки други. Нема вајде ни од овога. И тако, могло би се ређати до у недоглед.
У том надгорњавању са самим собом - за и против "анализе"- превагнуло је мишљење да, ипак, треба да урадим нешто што би могло да личи на анализу. Ако ни због чега другог а оно због тога што сам приметио да и у ове празничне дане има много оних који завирују у ово моје ћоше, вероватно у нади да ће се појавити нешто ново. Но, без обзира што тема има (чини ми се више но икад), ово празнично ленчарење ми не дозвољава да се мало озбиљније упустим у анализу наше стварности. Некако ми се много једноставнијим учинило да треба сачинити неку малу статистику овог блога, у претходној, 2012. години. 

Па, да почнемо редом. На овом блогу, у протеклој, 2012. години, објављена су 24 поста, или, у просеку, два месечно. Осам мање него претходне и четири мање него 2010. године. Упркос чињеници да су теме биле различите, доминирале су оне из, такозване, "високе политике". Највише постова, чак седам, писао сам петком, пет текстова је настало у среду, по четири суботом и четвртком, два недељом, а по један, понедељком и уторком. По три текста сам писао 14. и 25. у месецу, а по два 23, 24. и 31. у месецу. Занимљиво је да постоји. чак 15 датума, када нисам написао ни један текст. И тако редом. Претпостављам да би неки социо-психолог, или можда још боље, неки социо-психо-политички аналитичар, о овоме имао доста тога да каже. Уколико бих хтео да питам. Али, нећу. Уместо тога, ја на овом месту, уз помоћ линка до сваког, презентујем све прошлогодишње постове. Уколико сте неки од њих пропустили, или, једноставно, да би се сви скупа, још једном, подсетили:

И БИ ПРЕЛАЗ, петак, 13. јануар; САТАНСКИ СТИХОВИ, среда, 25. јануар; ЛАЖА И ПАРАЛАЖА, среда, 01. фебруар; ЗАБОРАВЉЕН, четвртак, 23. фебруар; ПРИЈАТЕЉИ, субота, 03. март; ЂУРЂЕВДАН, четвртак, 29. март; ЛУСТРАЦИЈА, петак, 20. април; УДАРНИЦИ, понедељак, 30. април; ДАН ПОБЕДЕ, четвртак, 10. мај; БЕЛО, субота, 19. мај; ЦРНО, четвртак, 14. јун; ЦРВЕНО И ЦРНО, петак, 29. јун; ИНТЕРЕС, субота, 07. јул; АЛО, ПОЖЕГА!, среда, 25. јул; КАМПАЊА, петак, 24. август; УЖИЧКА, петак, 31. август; МУЗИКАНТИ, петак, 14. септембар; РАСКОРАК, уторак, 25. септембар; ИВИЦА, среда, 17. октобар; ЧИЧА, среда, 31. октобар; БАЛКАНСКА ПРАВИЛА, недеља, 04. новембар; 11. 11. 12. недеља, 11. новембар; ПАРК, субота, 24. новембар и ПИЈАЦА, петак, 14. децембар.
И то би било све што се тиче моје анализе и статистике. Али, не мора да значи да се ту мора ставити тачка. Вероватно да све ово може да се посматра и аналитички и статистички и на неке другачије начине. Поготову статистички. Пошто примећујем да се, ових дана, и у статистикама не заостаје. Тако су неке агенције, које се баве истраживањем јавног мњења, дале шансу грађанима да се изјасне и о томе које су личности обележиле 2012. годину у Србији. Надам се само да се Министар војни и Шеф свих Служби у Србији, са 19 и Председник свих грађана, са 13, неће наљутити што је Ђоковић први, са 25 процената. И, овде се, просто, намеће још једна мала анализа. Мада све то може изгледати површно, али из овог примера се намеће закњучак да, очигледно, не живимо "као сав нормалан свет". Или, како другачије протумачити податак да нам  међу прве три личности године, два места заузимају политичари?